Iako je najsigurnije naći posao preko interneta, to nije nimalo jednostavan zadatak. Većina oglasa za posao je samo za one koji već imaju radnu ili rezidentnu vizu. Naravno, može se ova preporuka odignorisati i ipak slati CV, iako su šanse za uspeh tako veoma male.

Zašto je tako, ako već piše da Novom Zealand-u nedostaje stručnjaka?

Ispostavlja se da je zaposliti nekoga van NZ veoma rizičan potez na koji su se mnoge kompanije opekle.

1. Posle primanja osobe na posao, veoma je često čekati oko 6 meseci da bi ta osoba počela da radi. Ovo samo po sebi predstavlja veliku investiciju za mnoge firme.
2. Drugi je problem toga koliko zaista može se saznati o osobi samo putem e-mail-a i telefonskih razgovora.
3. Treći je činjenica da jednom zapošljen, radnik može lako da nađe drugi posao (sada se može prijaviti na sve oglase na NZ).

Jedan način na koji stranci prevazilaze ove prepreke jeste dolazak na NZ i onda lično traženje posla. Ovo omogućava eliminisanje tačke 1, jer se brzo može početi sa radom, i daleko veću sigurnost poslodavca, posle ličnog razgovora. Naravno, još uvek se mora prijaviti za radnu vizu i to može potrajati i biti veoma stresno.

Iz razvijenih zemalja (USA, Canada, EU…) moguće je dobiti “working holiday” vizu koja omogućava dolazak na NZ i lako dobijanje posla i prave radne vize kasnije. Srbija bi mogla doći na spisak ovih zemalja dobijanjem statusa kandidata EU i liberalizacijom viznog režima. Do tada…

Prošle nedelje su temperature i u Australiji i na Novom Zealandu dostigle, verovatno, rekordne temperature. Dok je 45 C već par dana u Australiji, ovde u Aucklandu je rekord dostignut sa 34 C, ali na žalost već seldećeg dana je pala kiša i vlažnost je dostigla 80~100%.

Razlika je u tome što u Australiji svi imaju klima uređaje, dok na NZ većina kuća ih nema.

Februar je definitivno najtopliji mesec u godini ovde, ali već dolaskom Marta poćinje jesen.